Да би компостирање било успешно, важно је правилно комбиновати материјале. Најбоље резултате даје мешање „зеленог“ отпада, као што су остаци воћа, поврћа и свежа трава, са „смеђим“ материјалима попут сувог лишћа, ситних гранчица или пиљевине. Компост треба повремено промешати и по потреби навлажити, јер правилан однос влаге и ваздуха убрзава процес разлагања.
Важно је знати и шта не треба одлагати у компостер. Месо, кости, млечни производи, уља и веће количине куване хране могу изазвати непријатне мирисе и привући штеточине. У компост се не стављају ни пластика, метал, стакло и други материјали који се не разлажу природним путем.
После неколико месеци, органски отпад се претвара у тамну, растреситу и хранљиву масу која се може користити као природно ђубриво за цвеће, башту и воћњак. Тако компостирање не само да смањује количину отпада, већ доприноси здравијем земљишту и очувању животне средине
Adding {{itemName}} to cart
Added {{itemName}} to cart