Организовано водоснабдевање Горњег Милановца датира од 1943. године. Тренутно се Горњи Милановац снабдева водом из четри система: Вујанског, Брезанског, Бањанског и Регионалног водоводног система "Рзав".

Вујански систем изграђен је у току 1943. године. Каптирањем врела ''Вујан'' вода се гравитационо доводи до резервоара ''Вујан'', капацитета 400 m³, где се хлорише течним хлором, а затим дистибуира за потребе домаћинстава у насељу Млаковац, компаније ''Таково'' и ППОВ Млаковац. Капацитет изворишта је 6 - 10 l/s. Поред реке Деспотовице 1992. године изграђен је бушени бунар дубине 300 m са својом пумпном станицом капацитета 11 l/s, која воду потискује у поменути резервоар "Вујан". Након прикључка на Рзавски систем овај бунар није у функцији.

Брезански систем изграђен је 1967. године као систем за снабдевање свих потрошача Горњег Милановца и дела сеоских домаћинстава на магистралном цевоводу од Брезне ка граду. Овај систем чине врела: Шибан, Куршумово и Филиповића врело. Вода са изворишта Шибан се хлорише у сабирном базену ради водоснабдевања потрошача у Теочину.

Процењена издашност врела Шибан је 12 - 18 l/s, Филиповића врела 4 - 6 l/s и врела Куршумово 13 - 18 л/s. Укупна издашност ових врела у летњем периоду може бити мања од 20 l/s. Ова чињеница, као и нагло повећање броја становника и индустријских капацитета довели су до изградње система за водоснабдевање "Горњи Бањани" 1967. године.

Бањански систем чине: Попово, Коленичко и Марковића врело. Издашност ових врела се креће 30 - 50 l/s, док при повољним хидролошким условима износи и до 90 l/s. Велике осцилације у издашности и квалитету условљене су падавинама. Решење ових проблема је нађено изградњом II фазе система за водоснабдевање Горњи Бањани, када је направљено постројење за прераду сирове воде капацитета 150 l/s. Филтарско постројење се снабдева гравитационо сировом водом са тиролског водозахвата на реци Дичини. У процесу прераде користи се коагулација, таложник и филтери.

Постоји резервоар чисте воде запремине 500 m³. Инсталирано је постројење за аутоматско дозирање хлора. Овде су такође присутни велики утицај временских услова на издашност, минимални протоци испод 35 l/s и утицај на квалитет воде због велике осцилације у мутноћи воде условљене падавинама.

Регионални водоводни систем "Рзав" прикључен је на дистрибутивну водоводну мрежу Горњег Милановца 1996. године. Од постројења за пречишћавање воде у Ариљу, вода се гравитационо транспортује до резервоара и ЦС у Брђанима. Два километра пре ЦС ''Брђани''је пројектован мерно-регулациони блок за водоснабдевање насељеног места Брђани који сачињавају пет резервоара, четири пумпне станице и једна бустер станица. Из Брђана вода се цевоводом пречника 600 мм и пумпама потискује у дистрибутивни резервоар "Нешковића Брдо". Пумпе раде аутоматски на ниво воде у резервоару, а просечни капацитет је око 50-70 l/s. Пројектоване количине воде са овог система су: 150 l/s у I фази и 350 l/s у II фази. Водом из система ''Рзав''за сада се снабдевају сви потрошачи у највећем делу града југоисточно од потока Ивице. По потреби, поред потрошача у граду снабдева се и део домаћинстава у насељима Грабовица, Велереч и Луњевица.

На ова четири система за водоснабдевање прикључено је укупно 11.237 потрошача свих категорија, што у погледу броја домаћинстава на подручју општине чини нешто мање од 2/3 свих домаћиснтава.

Од наведеног броја, на сеоска подручја ван града Горњег Милановца отпада 1.440 домаћинстава, на варошицу Рудник и насеља која се снабдевају водом са Рудника 652 потрошача, а на градско подручје са приградским месним заједницама 9.145 потрошача.

У оквиру свих постојећих система за водоснабдевање, изграђено је и у функцији преко 100 км магистралних цевовода пречника 200 - 600 mm. Дистрибутивна секундарна мрежа има дужину од преко 200 км, цевовода пречника од 50 mm до 200 mm.

ЈКП "Горњи Милановац" контролише целокупан водоводни систем централним системом за надзор и управљање (ЦСНУ), који је заснован на мрежи програмибилних логичких контролера (ПЛЦ), инсталираних у дислоцираним објектима (резервоарима, црпним станицама) и повезаних вајерелес мрежом.

Узорковање, хемијске и бактериолошке анализе врши се редовно од стране овлашћеног Завода за заштиту здравља, док референти за контролу воде (хлоринатори) три пута дневно вршие контролу резидуалног хлора у оквиру свих водоводних система.